Абдул Разак гулна је добио Нобелову награду за књижевност

У 13:00 часова по локалном времену 7. октобра 2021. године у Стокхолму, у Шведској (19:00 по пекиншком времену), Шведска академија доделила је Нобелову награду за књижевност 2021. танзанијском писцу Абдулразаку Гурнаху. Говор о додели награда гласио је: „с обзиром на његов бескомпромисан и саосећајан увид у утицај колонијализма и судбину избеглица у јазу између културе и копна“.
Гулна (рођена на Занзибару 1948), 73 године, танзанијска је списатељица. Пише на енглеском и сада живи у Британији. Његов најпознатији роман је рај (1994), који је био у ужем избору и за Букерову и за Вибрид награду, док су напуштеност (2005) и море (2001) били у ужем избору за Букерову награду и Књижевну награду Лос Анђелес Тајмса.
Да ли сте икада читали његове књиге или речи? Званични сајт Нобелове награде објавио је упитник. У време штампе, 95% људи је рекло да „није прочитало“.
Гулна је рођена на острву Занзибар на обали источне Африке и отишла је у Енглеску да студира 1968. Од 1980. до 1982. Гулна је предавала на Универзитету Баиеро у Каноу, Нигерија. Затим је отишао на Универзитет у Кенту и докторирао 1982. Сада је професор и дипломирани директор катедре за енглески језик. Његова главна академска интересовања су постколонијално писање и дискусије везане за колонијализам, посебно оне везане за Африку, Карибе и Индију.
Уредио је два тома есеја о афричком писању и објавио многе чланке о савременим постколонијалним писцима, укључујући в. С。 Наипаул, Салман Русхдие, итд. Он је уредник компаније Цамбридге то Русхдие (2007). Био је уредник часописа Васафири од 1987.
Према званичном твиту Нобелове награде, Абдулахзак Гулна је објавио десет романа и много кратких прича, а кроз његова дела провлачи се тема „избегличког хаоса”. Почео је да пише када је као избеглица дошао у Британију са 21 годином. Иако му је свахили први језик, енглески је и даље његов главни језик писања. Гулнерова упорност у истини и његово противљење поједностављеном размишљању су за дивљење. Његови романи напуштају крути опис и дозвољавају нам да видимо мултикултуралну источну Африку са којом људи у многим другим деловима света нису упознати.
У Гулнином књижевном свету све се мења – сећање, име, идентитет. Све његове књиге приказују бескрајно истраживање вођено жељом за знањем, што је истакнуто и у књизи Загробни живот (2020). Ово истраживање се никада није променило од када је почео да пише са 21 године.